Virovitica.net

Žene, luđaci i malo dobrih pedera

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (10)

Robert Roklicer/foto Moja Rijeka  ●  20.12.2018.
Žene, luđaci i malo dobrih pedera (10)

Tromo sam se dignuo i prišao joj s leđa.

– Mogu malo u guzu? – upitao sam nakon kraćeg premišljanja.

– Ajd, možeš malo – odgovorila je humanim glasom.

Rastvorio sam joj polutke i pojavila se rupica okružena s nekoliko sijedih dlačica. Iz drugog pokušaja, kobasica je bila unutra.

– Ahhh, to boli, jebo te bog! Što ti to treba?! – vrisnula je.

– Kad je dobro – odgovorio sam – u ovoj se rupi osjećam ko doma.

– Ah, ah, ah, boliiii…! – jecala je i dalje.

Možda je nju i boljelo, ali mene je napokon prestala mučiti agorafobija. Kurac je opet dobio na važnosti, radio je savršeno, kao po loju. Više nisam morao gledati u njezine zadebljane vene, tek jednim okom u mlohavo dupe, a drugim u vrata sobe i ormar.

Tada sam opazio nešto čudno, poput siluete. Netko je stajao pred odškrinutim vratima. Bila je to Megi. Stajala je u dvodijelnoj pidžami i promatrala nas. Uhvatila je moj pogled i brzo se povukla za korak. Ali sjena je i dalje padala u spavaću sobu što je značilo da je vrlo blizu poprišta. "Ovo si ti trebala dobiti, bejbe", pomislio sam i još žešće stao nabijati Anitino dupe.

– Joj, joj, joj, svrši već jednom! – govorila je Anita.

Dugo nisam čuo da mi je to rekla jedna žena i zato sam ponosno jahao dalje! Sjena se opet povukla, a pojavila se Megi. Ovaj put me je gledala u oči. Dok sam obrađivao njenu majku, nije ni trepnula. Samo smo si izmjenjivali poglede. Činilo mi se da mi ne zamjera. Dapače, bio sam uvjeren da uživa.

– Ahhh! – izustio sam poput Golijata dok sam vadio svog Davida iz Anitine guzice.

29.

Sperma je pokosila njena leđa, oba stopala, a bogami dobrano pošpricala i natkaslić kraj kreveta. Ovaj put, Anita se prva sunovratila na jastuk. Vrata sobe brzo su se zatvorila i Megi je netragom nestala.

– Zašto vi muškarci volite jebati u guzicu? – uzdišući me je pitala.

– Jer imamo bolji pogled.

– Daj, ne seri, ozbiljno te pitam.

– Ne znam. Valjda tako držimo stvari pod kontrolom.

Izvukla je ispod sebe plahtu i obrisala se od sperme. Mene i natkaslić nije doživljavala.

– Prošlo je podne, ajd diži se. Idem ti stavit veš u perilicu i istuširat se. Stavi kavu. Znaš skuhati kavu?

– Aha.

– Onda pristavi vodu. Kava i šećer su ti na gornjoj polici, džezva je na štednjaku, a voda u pipi. Diži se, šta čekaš?

– Evo sad ću – rekao sam i sjetio se Megi. Vjerojatno masturbira misleći na mene, sjetno sam se ponadao.

Anita je odjenula neku olinjalu Nike trenirku i izletjela iz sobe. Pritisnuo sam prekidač na noćnoj lampi. Blaženi mrak. Za nekoliko sekundi zaspao sam snom pravednika.

30.

Taksi me je dovezao ispred Josipovog zvona točno u 18,05 sati. Unatoč natečenoj labrnji, bio sam dobro raspoložen: Anita me je nahranila, napojila, oprala i, što je najvažnije, dala mi pičke i guzice. Upoznao sam i Megi, i bio sretan zbog toga, iako je nisam, kao što sam planirao, uspio silovati. Posebno mi je bilo žao što je nisam zatekao kad sam se probudio. Volio bih da sam mogao iščitati iz njezina pogleda je li se dovoljno naslađivala kad je, špijunirajući iza odškrinutih vrata, vidjela kako joj trančiram majku. Anita je rekla da je netom prije izišla van. Valjda opet na cajke, mislio sam tužno. A kad me je Anita za kuhinjskim stolom po treći put primila za kurac, odlučio sam pobjeći glavom bez obzira. Jebi ga, čast analnom seksu, ali zaista ne mogu dva dana za redom gledati njezine vene.

Sjeo sam za prvi slobodan stol u restoranu i osluškivao zov alkohola. Začuo sam bijesno tapkanje borosana iza sebe i glas koji se približava mom stolu:

– Slušaj, ovo je birtija, pristojan restoran, a ne tvoj ured! I ja sam konobarica, a ne tvoja sekretarica! Je l to jasno?! – bila je to šezdeset četiri godine stara Ruža, jedna od šest konobarica Josipovog zvona.

Iz pregače je izvukla zgužvani papir i stavila pred mene.

– Evo ti! – rekla je glasom uvelog cvijeta.

Živčanim, zapravo postklimakteričnim ženskim, rukopisom pisalo je: "Za Roberta! – zvao Marković (nazvati ga hitno) – zvao Zlatko 4 puta (nazovi ga, isto hitno) – tražila te neka ženska (navratit će ovdje u 8) – zvao Joško i pitao za Žarka – zvala neka ženska (nije ostavila poruku)".

– Kupi mobitel i nek te kurve i prijatelji zovu na njega! – dodala je Ruža nakon što sam pročitao poruku.

– Jesam, kupio sam ga, i izgubio. Četvrti ove godine… – rekao sam tužno.

– Kupi drugi, svaki put kupi drugi, kad izgubiš. Jer je svinjski od tebe da ostavljaš ljudima broj ovog lokala!... Šta 'š popit?

– Uffff! – protrljao sam oči: – Valjda nije prerano za pivo i pelin?

– Dupli pelin?

– Može. S puno leda, bez limuna.

– Samo se nemoj opet napit i radit sranja. Čula sam da je sinoć bilo cirkusa, da te neki gospon mlatnuo jer si mu se upucavao ženi. Ihhh, pa da, kakva su ti usta, ko da si lizao ježu leđa…

– Sinoć sam se skršio ko guzica, a kreten me je opizdio kad sam to najmanje očekivao – odmahnuo sam rukom nevažno.

– Ko ti je taj tip? Ja ga ne poznam?

– Ne, to mi je najbolji prijatelj.

– Kakvi su ti onda neprijatelji? – čudila se. – Je l te Anita ostavila pred kućom?

– Je, je – zavrtio sam glavom u krug.

– Glupača. Ja bih te pustila da se pred svima ugušiš u svojim bljuvotinama!

– Dobra moja Ružo… – rekao sam pomalo nervozno – …ajde mi više donesi to piće, dehidrirao sam od toliko razgovora.

 

Žene, luđaci i malo dobrih pedera

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (36)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (35)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (34)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (33)

žŽene, luđaci i malo dobrih pedera (32)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (31)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (30)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (29)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (28)

Žene, luđaci i malo dobrih pedera (27)